Monday, 27 May 2013

Potnia Hekata Serbona

Potnia Hekata Serbona



Nekada davno, u staroj Evropi (Balkanu), živeo je narod čije ime danas ne poznajemo, a zovemo ga Vinčanskom kulturom. U grčkoj mitologiji zemlju ovog naroda nazivaju Hiperborejom (severni deo Trakije, severno od stare planine). Po toj legendi, Hiperborejci su najviše poštovali boginju Artemidu i njenog brata Apolona, slavili ih u šamanskim ritualima, još u doba pre samih Grka i Tračana. Boginja Artemida, boginja meseca, životinja, lova, plodnosti, žena, magije; imala je mnogo epiteta i titula gde god da je slavljena u starom svetu. Hekata je jedan od njenih aspekata, kao boginje podzemnog sveta, trostruke, čuvarke dveri i raskršća; poznata je još bila i pod imenom Bendidea (Bendis) kod Tračana. Zvali su je još i Artemida Soteira (Spasiteljka), Artemida Patroea (Boginja Predaka – Patron, Patriotizam – slavljenje predaka), i pod mnogo drugih titula, i takav običaj preuzela je i pravoslavna crkva vezivajući svoje svece za različite titule (Bogorodica Trojeručica, Sveti ilija Gromovnik...); ali nekad su takođe titule bile vezane za mesta poput Artemida Efezia (Artemida iz Efesa), tako je poznata i Artemida Saronia (Saronis) i Artemida Sarpedonia čiji pratilac je bio Sarpedonius (drugo ime za Apolona). Iz ovoga možemo donekle izvući poreklo ideje imena Serbona.



Poreklo kulta ove boginje može se uočiti na idolima Starčevačke i Vinčanske kulture – ovi idoli evidentno pretstavljaju boginje plodnosti (Poput Crvenokose Boginje), Boginju Gospodaricu Zveri (Idola u kolima kojeg vuku patke) i Boginju meseca (južnobanatski idoli – koji na sebi kriju srpske simbole). Ovi idoli imaju simbole i epitete koje je posebno nosila Artemida sa titulom Potnia Teron, što znači gospodarica zveri. Sama titula Potnia, isključivo se vezuje za Artemidu, Hekatu i jedan od oblika Hekate - Despionu (Despotnia) čije ime je ustvari izvedenisa Des-potnija što znači Gospodarica Kuće. Otuda i Srpska srednjovekovna aristokratska titula Despot (Gospodar Kuće – Domaćin).

Kasna vinčanska kultura

Potnia sa crnim psima - česti prikaz hekate


Od neolitskih idola, preko Artemide Potnie Teron, Despione do same Hekate i Bendide – svaka od ovih boginja na svojim prikazima, bilo statuama ili ikonama nosi na svojim haljinama simbol krsta ili iksa sa 4 polumeseca, što ujedno i pretstavlja čuveni simbol sa srpskog grba, a koji se pogrešno tumači, u stvari predstavlja simbol ove boginje, odnosno 4 faze meseca: mlad, prva četvrt, pun, poslednja četvrt. Pored ovog tu je zastupljen i simbol svastike, simbol sunca koji pleni skoro sve idole stare vinčanske i starčevačke kulture, a koji daje epitet boginji koja nosi simbol svog brata, Boga Sunca Apolona ili ti Serbona. Njegovo ime takođe može biti identifikovano sa imenom boga Serapisa (odnosno kulta egipatskog boga Ozirisa, koji je pod ovim imenom bio poznat u evropi) koga su Rimljani i Grci slavili na centralnom balkanu, a koji je preuzeo slične epitete poput Hekate i samu legendarnu sudbinu poput Sabaziusa (tračanskog Dionisa).
Sećanje na ovu boginju svakako nije nestalo tako je i Srbi i Rumuni i Bugari poštuju kroz različite likove iz folklora, narodnih verovanja i epskih pesama. Tako je ona skrivena u liku vlaške i rumunske Mume Paduri, odnosno Šumske ili Velike Majke, Samovile ili Vile Samodive (Samo Diva – Velika Boginja) kao kraljice vila, duhova prirode. U narodnim pesmama ona je i Vila Raviojla, verni pratioc Marka Kraljevića (koji s pak identifikuje sa Tračanskim – Podunavskim Konjanikom Sabaziusom). Skrivena je i u kultovima raznih svetica koje narod neizmerno poštuje i slavi.



Još jedna važna boginja za pomen je Sirona (Serona, Đirona), boginja kontinentalnih kelta, čije ejdno od plemena (Skordisci) je živelo na tlu današnje Srbije u podunavskim krajevima (severno od Stare planine). Ona je bila boginja isceljenja, ponovnog rođenja što je simbolično pretstavljano sa zmijom obmotanom oko njene ruke (svakako poznati simbol Hekate). Njen kult u južnoj nemačkoj povezan je sa bogom Apolonom, i prizivana je kao Diana Serona (Diana je rimsko ime Artemide). Takođe i u Galiji (današnja francuska), Helveciji (Švajcarska), Austriji i Mađarskoj bila je prizivana pod imenom Serona zajedno sa Apolonom. U ostacima lečilišta u Budimpešti natpis pominje boginju isceljenja Seranu. Smatra se da je ovo ime derivat proto-Keltske reči star – zvezda, što je čini boginjom zvezdanog neba, noći (Hekata).




Na posletku njena titula Hekata Serbona vezuje kult boginje za narod sada zvan Srbima. Svi dokazi koje smo ovde i u prthodnim tekstovima naveli impliciraju na boginju zaštitnicu ove zemlje. Boginja majka Hekata Serbona, usnula je, spava duboko ispod tla Balkana, i čeka da je njen narod opet prizove da, izađe is mračnih pećina u pratnji zavijanja vukova, osvetla tamu u našim srcima i umovima svojim moćnim baknjama. Nemojmo zaboraviti našu presvetu majku! 

 - Marco Nektan - 

3 comments:

  1. Браво,свака част !!!

    ReplyDelete
  2. Ово је по академику Ј.Деретићу историчару или по неком БЕЧЛИЈИ???

    ReplyDelete
  3. Не знам овде ко је аутор овог текста или који је СРБИН ДО СРБИНА, одн. мој до мојега. Волео бих да ми се тај ''академик'' или историчар јавно представи преко овог ћересла ако је неки школовани историчар без ''БЕЧА?''

    ReplyDelete